23. Jazz Festival - Dom Omladine

Maria Joao

Pevačica Maria Joao rođena je u Lisabonu (Portugal). Muzikom se bavi od 1982. godine, kada je upisala jazz školu Hot Club de Portugal. Ubrzo je već pevala sa školskim Big Bandom, kao i sa malim sastavom. Tokom narednih nekoliko godina nastupa sa Quinteto Maria Joao u portugalskim klubovima, koncertnim prostorima, i na TV, a snima i albume “Quinteto Maria João” (1983), “Cem Caminhos” (1985) i “Conversa” (1986). Prelomni trenutak u njenoj karijeri desio se na International Jazz Festivalu u Kaškaišu, 1984, kada je pevačica oduševila i publiku i kritiku. Sledila je turneja po SR Nemačkoj (1985), uključujući i koncerte za tamošnji radio i TV. U julu te godine dobili su prvu nagradu na takmičenju za najbolji band na International Jazz Festivalu u San Sebastijanu (Španija). Ovaj uspeh doprineo je novim angažmanima - u Španiji, Danskoj, Holandiji, Austriji i Švajcarskoj.

Godine 1987, Maria formira uspešan duet sa japanskom free-jazz pijanistkinjom Aki Takase - snimiće dva live albuma “Looking for Love” i “Alice” (u pratnji Nilsa Henninga Oersted-Pedersena), i obići će najprestižnije svetske festivale. Osim dueta sa Aki Takase, tih godina Maria radi i sa saksofonistima Christofom Lauerom i Charliejem Marianom. Potom formira Cal Viva, grupu sačinjenu samo od portugalskih muzičara, stilski opredeljenu ka tumačenju tradicionalne muzike Portugala jezikom jazza. U ovom sastavu svirali su i gitarista Jose Peixoto (kasnije u sastavu Madredeus) i Mario Laginha, kolega iz prvog kvinteta, koji je ostao njen najbliži partner i u narednih petnaest godina. Grupa snima album “Sol” (1991) i nastupa na svetskoj izložbi Expo 92 u Sevilji (Španija). Maria takođe gostuje na koncertima Hamburškog radio orkestra, sarađuje sa Christofom Lauerom i pijanistom Bobo Stensonom, i nastupa u umetničkom programu Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine. Kasnije, tokom devedesetih, Maria će raditi i sa Joeom Zawinulom i Zawinul Syndicate, i ostvariće nekoliko projekata za savremeni teatar/balet.

Krajem 1994. godine, Maria Joao potpisuje ugovor za Verve, objavljujući album “Danças” (1995), u duetu sa Laginhom, pa potom “Fabula” (1996), gde im se pridružuju Ralph Towner, Dino Saluzzi, Kai Eckhardt, Manu Katché i portugalski gitarista Ricardo Rocha. Uspeh ovih albuma prate pozivi za gostovanja na jazz festivalima u Montreu, Berlinu i Hagu, kao i svetska turneja, sa koncertima od Evrope, preko Afrike, do Brazila. Za potrebe sledećeg albuma “Cor”, Joao i Laginha putuju u Mozambik i Indiju, da bi sakupili “građu” za posvetu portugalskim otkrićima iz 15. i 16. veka. Album na kom sarađuju sa austrijskim gitarskim majstorom Wolfgangom Muthspielom i indijskim perkusionistom Trilokom Gurtuom izlazi u vreme Expo 1998 u Lisabonu.

Na sledećem albumu “Lobos, Raposas e Coiotes” prati ih hanoverski NDR Radio Orchestra (1999), da bi se Joao i Laginha potom konačno odlučili da istraže veze Brazila i Portugala, na albumu “Chorinho Feliz” – uz brojne goste sa brazilske jazz, pop i tradicionalne muzičke scene (Gilberto Gil, Nico Assumpcao, Armando Marcal, Toninho Ferragutti, Lenine…). Godine 2001, Maria i Mario predstavljaju zajednički bend kao grupu Mumadgi, što je reč na dijalektu plemena Changana u Mozambiku koja označava evropske Portugalce. U kvartetu Mumadgi su još Brazilac Toninho Ferragutti i Norvežanin Helge Norbakken.

Godine 2005, izlazi novi album sa Laginhom “Tralha”, kao i album “Cinco”, na kom je Maria sama u društvu sa austrijskim kvartetom Saxofour. U proleće 2007, Maria je, posle dugog niza godina, odlučila da snimi solo album “João”, posvetu njenim brazilskim inspiracijama, uz kompozicije koje su proslavili Vinicius Cantuaria, Chico Buarque, Carlinhos Brown, Zequinha Abreu i drugi renomirani autori iz zemlje kafe.