23. Jazz Festival - Dom Omladine

Brad Mehldau

Pijanista i kompozitor Brad Mehldau rođen je 1970. godine. Klasično je školovan, ali se rano zainteresovao za jazz. Njegovi talenti bili su već uočljivi u srednjoškolskom jazz orkestru u Hartfordu (Konektikat) – dobio je nagradu Berklee College za najboljeg mladog all-around muzičara. Posle završene srednje škole, upisuje New School for Social Research u Njujorku, gde studira na jazz odseku, pod patronatom Freda Herscha, Juniora Mancea, Kennyja Wernera i Jimmyja Cobba. Slavni bubnjar ga je uskoro pozvao u svoj bend Cobb's Mob, da bi Mehldau potom ušao u kvartet kolege sa studija Joshue Redmana, sa kojim je i snimao. Prvi samostalni album ”Introducing Brad Mehldau” (Warner Bros.) snima 1994. godine, da bi sa sledećim, “Art of the Trio, Vol. 1” (1995), otvorio seriju albuma (pet) sa istim podnaslovom, uspevajući da definiše specifičan, donekle nov pristup formi klavirskog trija (kontrabasista je uvek Larry Grenadier, a bubnjeve su svirali Jorge Rossy i Jeff Ballard), sa dalekim inspiracijama u nasleđu Billa Evansa (koje je pokušavao da opovrgne). Paralelno sa formatom trija, snima i nastupa solo (albumi “Elegiac Cycle” i, delimično, “Places”). Ovi albumi, isključivo sa originalnim programom, na neki način su konceptualni – prvim je pokazao svoja interesovanja iz domena filozofije, a drugi je posvetio gradovima koji su ga posebno inspirisali. Album “Largo” (2002), u produkciji Jona Briona, čini veliku prekretnicu u odnosu na raniji rad – u okruženju različitih zanimljivih postava (sa instrumentima iz klasičnog miljea, poput drvenih duvača i horni), Brad predstavlja nove autorske numere i zanimljiv tretman rock nasleđa (The Beatles, Radiohead). Osim pomenutih, Mehldau je nekoliko puta u karijeri obrađivao muziku rock pesnika Nicka Drakea.

Mehldau ima dve strane muzičke ličnosti, koje čine dihotomiju. On je pre svega improvizator, koji veličanstveno neguje iznenađenje i čudo stvoreno iz spontane muzičke ideje koja se neposredno izražava, u realnom vremenu. Ali on takođe prikazuje duboku fascinaciju formalnom arhitekturom muzike, koja prožima sve što svira. U momentu najveće inspiracije, aktuelna struktura njegove muzičke misli služi kao ekspresivno sredstvo. Dok svira, on sluša kako se ideje odvijaju, i kojim redom same sebe otkrivaju. Dve strane Bradove ličnosti – improvizator i formalista – deluju jedna naspram druge, a efekat toga je, često, kontrolisani haos. S druge strane, Mehldau je u mogućnosti da se na istom koncertu upusti u dugo nizanje apstraktnih rekonstrukcija zadate teme (često i bez jasno definisane teme – puštajući da se ona sama nametne), pojačavajući napetost do neslućenih granica, da bi odmah potom smirio strasti uz nežnu baladu. Ili ih, naprotiv, uzburkao? Ovo stalno sučeljavanje ekstrema ga posebno raduje.

Pored rada na svojim (trio i solo) projektima, Mehldau je nastupao i snimao sa brojnim jazz ikonama (Charlie Haden, Lee Konitz, Wayne Shorter, John Scofield, Charles Lloyd…), kao i sa vršnjacima (Peter Bernstein, Kurt Rosenwinkel, Mark Turner…). Snimio je i nekoliko albuma izvan jazz miljea, poput “Teatro” (Willie Nelson) i “Scar” (Joe Henry). Komponovao je originalnu muziku za francuski film “Ma Femme Est Une Actrice”, a njegovim radovima ozvučeni su i filmovi “Širom zatvorenih očiju” (Stanley Kubrick) i “Hotel od milion dolara” (Wim Wenders). U saradnji sa operskom divom Renee Fleming, napisao je projekt za izvođenje u Karnegi Holu, koji se našao i na albumu “Love Sublime” (Nonesuch). Poslednjih godinu dana, sarađivao je sa gitaristom Patom Methenyjem. Objavili su dva albuma koji su izvrsno prošli na tržištu - u duetu i kvartetu (sa Grenadierom i Ballardom) – promovišući ih na trijumfalnoj svetskoj turneji u prvoj polovini 2007. godine.